Kako izdati knjigu u Srbiji - od registracije do prevazilaženja stvaralačke blokade

Svako ko je barem jednom pomislio da napiše knjigu, pre ili kasnije suočio se sa pitanjem - šta dalje. U Srbiji, put od rukopisa do police u knjižari često liči na zmijsku rupu u kojoj se mešaju pravne zavrzlame, finansijski izazovi, stvaralačke krize i tiho ćutanje izdavača. Ipak, postoji način da se taj san ostvari, a da pritom ne izgubite ni živce ni poslednji dinar. U ovom tekstu, sažeta su iskustva brojnih ljudi koji su prošli kroz proces samostalnog izdavanja knjige, uz dodatak konkretnih saveta kako da tekst postane bogatiji, a blokada u pisanju - savladiva.

Zašto je teško naći izdavača

Osnovna istina glasi: izdavač u Srbiji koji će objaviti neafirmisanog autora o svom trošku gotovo da ne postoji. Velike kuće primaju tone rukopisa, ali se procenjuje da čak devedeset odsto njih nikada ne bude ni pročitano. Često se čuje poređenje da je dobiti ugovor sa ozbiljnim izdavačem ravno sedmici na lotou. Ako i prođete prvu selekciju, najverovatnije će vam biti saopšteno da je izdavački plan popunjen za tekuću godinu, da se javite sledeće, ili - što je najčešći scenario - odgovora uopšte neće biti.

Kada se neko odluči da odgovori, gotovo uvek sledi računica u kojoj autor treba da pokrije sve troškove štampe i pripreme. Odmah potom nastaje nova prepreka: ko garantuje da neko neće prisvojiti ideju? Zato se pre bilo kakvog slanja naglašava važnost zaštite autorskih prava. Preporučuje se da se delo zaštiti pre nego što napusti vaš računar, jer su se dešavali slučajevi da nelektorisan i nezaštićen rukopis, poslat na adresu male izdavačke kuće, osvane u izmenjenom obliku pod tuđim imenom. Strah od krađe nije bezrazložan - u svetu gde je ideja dragocenija od papira, oprez je majka mudrosti.

Dva izlaza: Izdavač ili sopstvena agencija

Pre nego što knjiga ugleda svetlost dana, svaki autor dolazi do račvanja. Prva opcija: pronaći izdavača koji će prihvatiti rukopis. Druga: registrovati se kao pravno lice, otvoriti agenciju za izdavaštvo i postati sam svoj izdavač. Obe staze imaju svoje oštre ivice.

U prvoj varijanti, čak i kad izdavač pristane, najčešće se traži da autor u celosti finansira tiraž. Cene variraju od trideset hiljada do preko osamdeset hiljada dinara za trista primeraka, u zavisnosti od broja strana, formata, vrste poveza i ugleda kuće. Pri tome, obavezno treba postaviti pitanja: da li su u cenu uračunate lektura, korektura, prelom, dizajn korica, CIP katalogizacija i ISBN broj? Bez ovih elemenata knjiga ne može u ozbiljnu distribuciju. Uz to, valja znati da mnogi izdavači ne nude nikakav marketing - kada naplate svoj deo, interesovanje za prodaju naglo splasne.

Druga opcija, registracija preduzetnika za izdavaštvo, omogućava autoru da sam postane izdavač i time stekne pravo da knjige plasira u knjižare, jer maloprodaja sarađuje isključivo sa pravnim licima. Procedura započinje u Agenciji za privredne registre, gde se na šalteru dobijaju uplatnice: oko 1.200 dinara za naknadu za registraciju, plus 120 dinara za štampanje registracione prijave. Nakon toga slede poreska prijava, izrada pečata i angažovanje knjigovođe. Ukupni početni troškovi mogu se svesti na pet do šest hiljada dinara, ali tu nije kraj. Kao preduzetnik, mesečno se plaćaju porezi i doprinosi - minimalni iznos se kreće oko tri stotine evra, bez obzira na to da li ste prodali ijedan primerak. Država ne interesuje da li ste tek počeli ili imate gubitak; ona svoje traži svakog meseca do petnaestog. Zbog toga se osnivanje agencije ne isplati ukoliko izdajete samo jednu knjigu. Potrebno je imati više naslova ili ozbiljnu nameru da se izdavaštvom bavite dugoročno.

Kako knjiga završi u knjižari i gde je tu pisac

Distribucija je naredni izazov. Većina knjižara uzima pedeset odsto od prodajne cene. Od preostalih pedeset posto, izdavač uzima svoj deo, a autoru ostaje mrvica - često između pet i deset procenata, ili svega pedeset do sto dinara po primerku. Jedan iskusni izdavač svojevremeno je rekao: „Pisci pišu zbog slave, ne zbog novca.“ Ova rečenica na surov način oslikava realnost.

Ako se odlučite za autorsko izdanje bez registrovane agencije, knjižare vas - uz retke izuzetke - neće primiti. Ostaje prodaja preko interneta, putem preporuke, ili preko specijalizovanih sajtova koji podržavaju samostalna izdanja. Neke internet knjižare prihvataju fizička lica, ali to su samo one koje imaju fleksibilnije ugovore. U svakom slučaju, doseg do čitalaca je znatno manji. Ipak, iskustva govore da i bez formalne agencije može da se proda poneki primerak - uglavnom među prijateljima, poznanicima i na književnim večerima koje sami organizujete.

Kada je reč o troškovima izdavanja knjige, oni se kreću od trista do hiljadu i više evra za manji tiraž. Cena po primerku opada sa povećanjem tiraža, ali za početnike je često preskupo štampati petsto ili hiljadu komada odjednom. Srećom, sve više štamparija nudi štampu na zahtev - možete odštampati deset, dvadeset ili pedeset primeraka, pa po potrebi doštampavati. Time se izbegava veliki početni trošak i problem skladištenja neprodatih knjiga.

Priprema rukopisa - nepreskočivi koraci

Pre nego što rukopis izađe iz vaših ruku, mora proći sito i rešeto. Lektura i korektura nisu luksuz, nego osnovni uslov. Jedan od najčešćih komentara urednika glasi: „Što ne koristite znakove? Ošišana latinica i gomila pravopisnih grešaka odbijaju već posle prve rečenice.“ Nelektorisan tekst, sa mešanjem pisama, bez doslednog korišćenja slova č, ć, đ, š, ž, deluje krajnje neprofesionalno. Urednici u velikim kućama dobijaju desetine rukopisa dnevno i prvo što primete jeste neuredna frizura teksta. Zato mnogi od njih ni ne stignu do sadržine.

Uz lekturu, obavezan je i prelom - tehnička priprema teksta za štampu. Format, margine, font, veličina slova, prored - sve to utiče na čitljivost i konačan broj strana. Preporuka je Times New Roman veličine 12, margine od oko dva i po santimetra. Dužina rukopisa izražena brojem karaktera (sa razmacima) takođe igra ulogu: pojedine izdavačke kuće ne razmatraju dela kraća od 250.000 karaktera. Za ilustraciju, to je otprilike 150 do 170 gusto kucanih strana. Zbirka priča ili kratak roman od svega sedamdeset hiljada karaktera teško će proći, osim ako se ne radi o poeziji ili vrlo specifičnom konceptu.

Dizajn korica, naslov i kratak opis knjige na poleđini takođe su bitni marketinški alati. Knjiga se ne kupuje zbog korica, ali one mogu privući pažnju. Ipak, suština ostaje u rečima. Jedna samouka spisateljica je zapisala: „Poslednja knjiga koju sam pročitala jeste Crvenkapa. Nisam načitana, ali pišem srcem. Znam da će to naći put do čitaoca.“ Iako to može zvučati romantično, realnost je neumoljiva: potrebno je mnogo više od srca - potrebna je disciplina.

Marketing i kako se izboriti za pažnju

Kada knjiga konačno bude odštampana, nameće se pitanje - ko će za nju uopšte saznati. Bez obzira na to da li ste izdali preko kuće ili samostalno, marketing najčešće pada na teret autora. Veliki izdavači ulažu u promociju samo onih naslova od kojih očekuju siguran profit - dakle, poznate pisce, javne ličnosti, memoare rialiti učesnika ili priručnike za samopomoć zvučnih imena. Za neafirmisanog autora, reklama se najčešće svodi na pomen na društvenim mrežama i, u boljem slučaju, na jednu skromnu promociju.

Iskustva govore da najbolji rezultati dolaze postepeno. Prvo se pojavljujete na blogovima i portalima koji okupljaju pisce i čitaoce, zatim organizujete književne večeri po manjim gradovima, učestvujete na sajmovima, potpisujete knjige. Jedna autorka je pričala kako joj je tek četvrta knjiga otvorila vrata ozbiljnih medija. Pre toga, sama je obilazila redakcije, slala saopštenja i koristila svaki lični kontakt sa novinarima i voditeljima. „Postoji gerila marketing. Kada nemate novac, imate vreme i upornost.“

Društvene mreže su nezaobilazan alat, ali nisu svemoguće. Stranica na Fejsbuku, profil na Instagramu, čak i kanal na Jutjubu - sve to pomaže da ostanete u vidnom polju potencijalnih čitalaca. Ipak, zasipanje reklamama bez stvarne interakcije lako postane kontraproduktivno. Važnije je izgraditi odnos sa publikom - deliti odlomke, pričati o procesu nastanka, odgovarati na pitanja. Na taj način, kada knjiga izađe, postojaće krug ljudi koji su već emotivno uloženi i spremni da je kupe.

Kako prevazići blokadu i obogatiti tekst

Veliki broj autora započne rukopis sa ogromnim entuzijazmom, da bi negde na sredini puta ostao bez daha. „Nastavim da pišem, ali to bude samo jedna ili dve rečenice, ništa posebno. Je li se i vama to dešavalo? Kako ste to rešavale?“ - ovo je jedno od najčešćih pitanja na forumima posvećenim pisanju.

Blokada u pisanju nije znak nedostatka talenta. Ona je normalan deo kreativnog procesa. Prvi korak ka rešenju jeste - odmoriti se od teksta. Nekada je potrebno udaljiti se na dan-dva, prošetati, čitati nešto sasvim drugačije. Kako kaže jedna iskusna lektorka: „Kad završite, sačekajte barem mesec dana da vam se glava ohladi, pa tek onda ponovo pročitajte celo delo.“ To „odležavanje“ rukopisa omogućava vam da ga sagledate svježijim očima i primetite nelogičnosti, slaba mesta, pa čak i delove koji zapravo odlično funkcionišu.

Nije redak slučaj da inspiracija dolazi u talasima, često u najnezgodnije vreme - u tri sata ujutro. Uvek imajte pri ruci svesku ili telefon za beleške. Mnogi autori pišu prvu ruku olovkom na papiru, jer im belina ekrana deluje hladno i jalovo. Papir zove da se ispiše, a rukopis nosi deo ličnosti. Kasnije prekucavanje na računar je ujedno i prva faza samouredništva.

Kako proširiti opis lika, emocija i situacije

Pitanje koje muči naročito mlade pisce glasi: „Kako opsirnije opisati lika, situaciju, osećaje i emocije?“ Suština je u pokazivanju, a ne pripovedanju. Umesto da napišete „bio je tužan“, opišite šta radi njegovo telo, kako mu podrhtava glas, gde su mu odlutale misli. Emocije se najbolje oslikavaju kroz konkretne detalje - zgužvana maramica, ponovno mešanje hladne kafe, pogled uprt u tačku na zidu. Čitaocu treba dati priliku da sam zaključi o osećanju lika, a ne da mu ga servirate na tacni.

Za proširivanje teksta korisno je osmisliti plan radnje unapred: nacrtajte kosti priče, odredite glavne tačke zapleta, opišite u jednoj rečenici šta će se dogoditi u svakom poglavlju. Taj kostur zatim oblačite mesom - dodajete dijaloge, unutrašnje monologe, opise, mirise, zvukove. Dijalog je posebno moćan alat za razotkrivanje karaktera i dinamike među likovima. Kad god vam ponestane reči, vratite se na pitanje: šta bi se desilo kada bi lik uradio suprotno od očekivanog?

Još jedan proveren metod: čitanje naglas. Kada pročitate ono što ste napisali, čujete ritam rečenice, melodiju jezika, mesta gde tekst „škripi“. Nekada je dovoljno promeniti red reči, izbaciti suvišan pridev ili dodati jednu neobičnu poredbu, pa da pasus oživi. Ne plašite se da skratite preduge opise - u jednostavnosti je često najveća lepota. Kako je lepo formulisano u jednoj razmeni iskustava: „Pisati je način života, pre svega. Svaka ideja stiže negde iz daljine, ali ako nisi proživeo život, nećeš je dobiti.“

Konkursi i alternativni putevi

Pored direktnog obraćanja izdavačima, postoje i književni konkursi - regionalni, tematski, za prve romane. Međutim, mnogi od njih imaju skrivene zamke. Neki su osmišljeni tako da prikupe rukopise, odaberu nekoliko najkomercijalnijih, a ostalim ponude da sami finansiraju izdanje pod pokroviteljstvom kuće. Nije retkost da autor dobije poziv sa obaveštenjem da je njegovo delo ušlo u uži krug, ali da je po propozicijama neophodno da se knjiga objavi - o trošku autora, naravno. Zato je neophodno pažljivo čitati uslove i ne potpisivati ništa bez prethodne provere troškova.

Elektronsko izdavaštvo sve više dobija na značaju. Postoje platforme za self-publishing u digitalnom obliku, uz mogućnost štampanja na zahtev. Neke od njih distribuiraju knjige preko velikih svetskih servisa, što otvara vrata inostranom tržištu. Ipak, i ovde važi pravilo: bez aktivne promocije, vaša e-knjiga biće samo jedna od stotina hiljada. Ipak, prednost je niska cena ulaska i činjenica da revidirate svoj rukopis bez gubitka papira i novca.

Lekcije iz tuđih iskustava

Iz svih ovih priča može se izvući nekoliko univerzalnih pouka.

• Kvalitet iznad svega. Nijedan marketing ne može nadoknaditi loše napisanu knjigu.
• Budite spremni da platite. Bilo da angažujete izdavača ili otvarate agenciju, početni troškovi su neminovni.
• Ne verujte slepo obećanjima. Ugovor treba da sadrži jasne stavke o distribuciji, procentima i marketingu.
• Pišite prvo za sebe, pa za druge. Ako vam je pisanje samo sredstvo za brzu zaradu, razočaraćete se.
• Učite neprestano. Čitajte tuđe radove, pohađajte radionice, prihvatajte konstruktivnu kritiku.

Na kraju, jedno ohrabrujuće iskustvo sa foruma: „Uložila sam sav novac u prvu knjigu. Nije se prodala ni trećina tiraža. Ali godinu dana kasnije, jedan urednik iz susedne zemlje pročitao je moje autorsko izdanje, dopao mu se moj stil i ponudio mi ugovor - bez ikakvog mog ulaganja. Sada mi redovno leže honorari, a knjiga se štampa u novim tiražima.“ Dakle, vredi istrajati. Samoizdavanje, uprkos svim mukama, može biti odskočna daska ka ozbiljnoj izdavačkoj karijeri - pod uslovom da iza svega stoji predan rad i, naravno, neizmerna ljubav prema pisanoj reči.

Ako ste na početku svog spisateljskog puta, ne dozvolite da vas administracija i hladne računice obeshrabre. Registracija preduzetnika za izdavaštvo možda zvuči komplikovano, ali nije nedostižna. Pisanje, pak, ostaje čarolija - mešavina dara, upornosti i tihe vere da će pravi čitalac, negde, prepoznati vaš glas.